Sidi Mara navrh dara.[1]
Mare braća poručuju:
»Ne sid', Maro, navrh dara,
Boj će duhnut buji vitar,
Pa će oduhnut Mare partu.« 5
Mara braću ne slušala,
Ona sidi navrh dara,
Otud duhne buji vitar,
Pa oduhne Mare partu,
Pa oduhne u to polje, 10
U to polje ševar travu,
Ševar travu bukuriša.[2]
Tražili su devet brata,
Tražili su i ne našli,
Uzdahnuše pa odoše. 15
Tud nahaje mlado Grče
I on traži Mare partu,
I on traži i ne nađe;
Uzdahnuo pa ošao.
Tud nahaje mlado Srpče 20
I on traži Mare partu,
I on traži i ne nađe;
Uzdahnuo pa ošao.
Tud nahaje cigančiče
I on traži Mare partu, 25
Privrtao ševar travu,
Ševar travu bukuriša,
I on traži i on nađe,
Uze Maru za ručicu,
Za ručicu za desnicu, 30
Pa je vodi svome domu,
Svome domu, svome kortu,[3]
Mara majki poručuje:
»Šalj' mi, majko, aršin platna,
Aršin platna, žicu zlata, 35
I igljicu vezuljicu,
Da sašijem bilo lice,
Bilo lice, crne oči,
Da ne vidim, koga ljubim,
Koga ljubim, ko me ljubi: 40
Nit je Grče nit je Srpče,
Već je crno cigančeče.«
„Zbomik za narodni život i običaje Južnih Slavena". Jug. Akademija. Zagreb, 1933., XIX/1, str. 181-196, Joca Ćosić, »Narodne pjesme (Rekaš u Rumunjskoj)-Prvo kolo., pesma br. 7. str.185-186.
