Сиди Мара наврх дара.[1]
Маре браћа поручују:
»Не сид', Маро, наврх дара,
Бој ће духнут буји витар,
Па ће одухнут Маре парту.« 5
Мара браћу не слушала,
Она сиди наврх дара,
Отуд духне буји витар,
Па одухне Маре парту,
Па одухне у то поље, 10
У то поље шевар траву,
Шевар траву букуриша.[2]
Тражили су девет брата,
Тражили су и не нашли,
Уздахнуше па одоше. 15
Туд нахаје младо Грче
I он тражи Маре парту,
I он тражи и не нађе;
Уздахнуо па ошао.
Туд нахаје младо Српче 20
I он тражи Маре парту,
I он тражи и не нађе;
Уздахнуо па ошао.
Туд нахаје циганчиче
I он тражи Маре парту, 25
Привртао шевар траву,
Шевар траву букуриша,
I он тражи и он нађе,
Узе Мару за ручицу,
За ручицу за десницу, 30
Па је води своме дому,
Своме дому, своме корту,[3]
Мара мајки поручује:
»Шаљ' ми, мајко, аршин платна,
Аршин платна, жицу злата, 35
I игљицу везуљицу,
Да сашијем било лице,
Било лице, црне очи,
Да не видим, кога љубим,
Кога љубим, ко ме љуби: 40
Нит је Грче нит је Српче,
Већ је црно циганчече.«
„Збомик за народни живот и обичаје Јужних Славена". Југ. Академија. Загреб, 1933., XIX/1, стр. 181-196, Јоца Ћосић, »Народне пјесме (Рекаш у Румуњској)-Прво коло., песма бр. 7. стр.185-186.
