Znaš ti, dušo, kad si moja bila?
Na krilu mi tursku kavu pila,
Kavu pila, skrošne [1] suze lila,
Suze lila težko uzdisala,
Uzdišući druge svetujući: 5
„O vi, druge, nebudite lude,
Ne držite veru va junaku,
Zač je junak veran i neveran;
Neg sprogljejte v ono nebo vedro,
Sad je vedro, a sada je oblačno, 10
Onaka je vera va junake.
On me pelje [2] do bele jeseni,
Onde stojim, dokle jesen sprojde.
Jesen sprojde i druga mi dojde,
Da moj dragi k meni već ne dojde. 15
I on meni čistu knjigu piše:
„Žen’ se, ženi, drago materino,
I ja sam se junak oženio;
Da bin to ja mislio vazeti,
Nebin to ja pul [3] majke ljubio, 20
Nego bin te va svoj dvor vodio."
Istarske narodne pjesme, izdala "Istarska književna zadruga", [Opatija], 1924., str. 130.
Hrvatske narodne pjesme što se pjevaju po Istri i Kvarnerskih otocih, preštampane iz "Naše sloge", Tiskarnica sinovah K. Amati u Trstu 1879., str. 139-140.
