Знаш ти, душо, кад си моја била?
На крилу ми турску каву пила,
Каву пила, скрошне [1] сузе лила,
Сузе лила тежко уздисала,
Уздишући друге светујући: 5
„О ви, друге, небудите луде,
Не држите веру ва јунаку,
Зач је јунак веран и неверан;
Нег спрогљејте в оно небо ведро,
Сад је ведро, а сада је облачно, 10
Онака је вера ва јунаке.
Он ме пеље [2] до беле јесени,
Онде стојим, докле јесен спројде.
Јесен спројде и друга ми дојде,
Да мој драги к мени већ не дојде. 15
I он мени чисту књигу пише:
„Жен’ се, жени, драго материно,
I ја сам се јунак оженио;
Да бин то ја мислио вазети,
Небин то ја пул [3] мајке љубио, 20
Него бин те ва свој двор водио."
Хрватске народне пјесме што се пјевају по Истри и Кварнерских отоцих, прештампане из "Наше слоге", Тискарница синовах К. Амати у Трсту 1879., стр. 139-140.
