Razboli se Ive Ivičiću
U dvorima tasta i punice,
I u svoje virne zaručnice.
Zaručnica majki govorila:
„Vidiš, majko, moga zaručnika, 5
Kako lipo tanko grlo ima,
Vidit mu je vino kroz grlice,
A rakiju kroz rumeno lice.
Mlatila ga febra ognjenica,
Zovite mu popa redovnika, 10
Da spovida sve grihe od prija,
Ke je Ive dosad učinia.“
(Spovida se Ive redovniku:)
„Ubio sam popa ili fratra.“
„„Za to ću te, Ive, odrišiti, 15
Al' ti bila odluka umriti.““
„Ubio sam kumu i kumpara.“[1]
„„Za to ću te, Ive, odrišiti,
Al’ ti bila odluka umriti.““
„Ubio sam i oca i majku.“ 20
„„Za to ću te Ive, odrišiti,
Al' ti bila odluka umriti.““
„Još divojku od mlada omrazia."
„„Za to t’ ne ću, Ive, odrišiti,
Bolje j’ božju crikvu razvaliti, 25
Neg divojku od mlada omraziti,
Crikva će se s vrimenom sagradit,
A divojka nikada oženit."“
Umre Ive nakon peti danak,
Mećahu ga v onu crnu zemlju. 30
Zemlja ga je nazad odmećala,
I još mu je zemlja govorila:
„Nije za te ova crna zemlja,
Neg je za te ono crno more.“
More ga je nazad odmećalo, 35
I joŠ mu je more govorilo:
„Nije za te ovo crno more,
Već je za te ono sično drvo.“
Mećahu ga v ono sično drvo,
Sično drvo ga je poprimalo. 40
