Разболи се Иве Ивичићу
У дворима таста и пунице,
I у своје вирне заручнице.
Заручница мајки говорила:
„Видиш, мајко, мога заручника, 5
Како липо танко грло има,
Видит му је вино кроз грлице,
А ракију кроз румено лице.
Млатила га фебра огњеница,
Зовите му попа редовника, 10
Да сповида све грихе од прија,
Ке је Иве досад учиниа.“
(Сповида се Иве редовнику:)
„Убио сам попа или фратра.“
„„За то ћу те, Иве, одришити, 15
Ал' ти била одлука умрити.““
„Убио сам куму и кумпара.“[1]
„„За то ћу те, Иве, одришити,
Ал’ ти била одлука умрити.““
„Убио сам и оца и мајку.“ 20
„„За то ћу те Иве, одришити,
Ал' ти била одлука умрити.““
„Још дивојку од млада омразиа."
„„За то т’ не ћу, Иве, одришити,
Боље ј’ божју црикву развалити, 25
Нег дивојку од млада омразити,
Цриква ће се с врименом саградит,
А дивојка никада оженит."“
Умре Иве након пети данак,
Мећаху га в ону црну земљу. 30
Земља га је назад одмећала,
I још му је земља говорила:
„Није за те ова црна земља,
Нег је за те оно црно море.“
Море га је назад одмећало, 35
I јоШ му је море говорило:
„Није за те ово црно море,
Већ је за те оно сично дрво.“
Мећаху га в оно сично дрво,
Сично дрво га је попримало. 40
