Rano rani na vodicu Mare,
mimo bile dvore Ivanove.
Gledala je Ivanova majka,
gledala je ter joj besidila:
„Ne ran’ rano na vodicu, Mare, 5
na vodi je Ive, dite moje,
on će lice obljubiti tvoje!"
Zato Mare haje i ne haje,
vidro uzme ter na vodu pođe
i na vodi svoje drago nađe. 10
Dobro mu je jutro nazivala:
„Dobro jutro, i milo i drago!"
„„Nisam drago, nit me zovi drago,
jer mi ne da majka ni sestrica,
da se zoveš moja zaručnica! 15
Majka moja raja ne vidila,
koja me je s tobom rastavila,
seka moja vinca ne savila
koja me je s tobom sastavila!""
Olinko Delorko, Narodne pjesme otoka Hvara : prema zapisima osmorice sabirača Matice hrvatske u devetnaestom stoljeću, Split : Čakavski sabor, 1976., str. 445.
