Рано рани на водицу Маре,
мимо биле дворе Иванове.
Гледала је Иванова мајка,
гледала је тер јој бесидила:
„Не ран’ рано на водицу, Маре, 5
на води је Иве, дите моје,
он ће лице обљубити твоје!"
Зато Маре хаје и не хаје,
видро узме тер на воду пође
и на води своје драго нађе. 10
Добро му је јутро називала:
„Добро јутро, и мило и драго!"
„„Нисам драго, нит ме зови драго,
јер ми не да мајка ни сестрица,
да се зовеш моја заручница! 15
Мајка моја раја не видила,
која ме је с тобом раставила,
сека моја винца не савила
која ме је с тобом саставила!""
