Pije vino Karloviću Ive,
uz staricu milu majku svoju,
pa se Ivo verlo našalio,
al mu veli ostarila majka,
»Što se šalaš, drago dite moje, 5
što se šalaš ostarilon majkon!«
Ali veli Ive Karloviću:
»Svakomu je ostariti drago,
već pasivah uz goru zelenu,
pak udarih jedno tursko momče, 10
kako san ga, majko, udario,
s crnom san ga zemljon sastavio!«
A1 mu veli ostarila majka:
»Ne čin’ toga, drago dite moje!
Oženi se, drago dite moje!« 15
Ivo veli ostariloj majki:
»Sve obajdoh Livno i Krbavno
i ne najdoh za sebe divojku,
šolo jenu u Budimu gradu,
sva je moja slika i prilika.« 20
A1 mu veli ostarila majka:
»Poj mi po nju, drago dite moje,
poj mi po nju, dovedi je amo!«
Kad se Ivo nojce dostignuo
on otide do Budima grada, 25
pak odvede lipotu divojku.
Kad je bila nika doba noći
jide Ivo, da će je ljubiti,
zapenje se jedan crljen oblak,
s njeiga pada krvava vodica, 30
pa se Ive vrlo uplašio,
pak on veli lipoti divojki:
»Da ti bora, gizdava divojko,
čegova si roda i plemena?«
Ali veli lipota divojka: 35
»Ja san roda Ive Karlovića,
bratu Juri košulju šijući,
starcu babu mahramu perući,
mene malu Turci zarobili.«
Kad to čuje Karloviću Ive 40
on je vodi ostariloj majki,
pak je meće u kamare svoje.
Pita majku Karlovića Ive:
»Kol’ko si nas braće porodila?«
Ali veli ostarila rnajka: 45
»Što me raniš, drago dite moje,
devet san vas porodila braće
i desetu sestru jedinicu,
ku su bili Turci zarobili.«
Ive ide u kamare svoje 50
i izvodi sestru jedinicu,
pak je dade staroj svojoj majki:
»Evo ti je, stara majko moja,
tvoja kćerca, a moja sestrica!«
