Пије вино Карловићу Иве,
уз старицу милу мајку своју,
па се Иво верло нашалио,
ал му вели остарила мајка,
»Што се шалаш, драго дите моје, 5
што се шалаш остарилон мајкон!«
Али вели Иве Карловићу:
»Свакому је остарити драго,
већ пасивах уз гору зелену,
пак ударих једно турско момче, 10
како сан га, мајко, ударио,
с црном сан га земљон саставио!«
А1 му вели остарила мајка:
»Не чин’ тога, драго дите моје!
Ожени се, драго дите моје!« 15
Иво вели остарилој мајки:
»Све обајдох Ливно и Крбавно
и не најдох за себе дивојку,
шоло јену у Будиму граду,
сва је моја слика и прилика.« 20
А1 му вели остарила мајка:
»Пој ми по њу, драго дите моје,
пој ми по њу, доведи је амо!«
Кад се Иво нојце достигнуо
он отиде до Будима града, 25
пак одведе липоту дивојку.
Кад је била ника доба ноћи
јиде Иво, да ће је љубити,
запење се један црљен облак,
с њеига пада крвава водица, 30
па се Иве врло уплашио,
пак он вели липоти дивојки:
»Да ти бора, гиздава дивојко,
чегова си рода и племена?«
Али вели липота дивојка: 35
»Ја сан рода Иве Карловића,
брату Јури кошуљу шијући,
старцу бабу махраму перући,
мене малу Турци заробили.«
Кад то чује Карловићу Иве 40
он је води остарилој мајки,
пак је меће у камаре своје.
Пита мајку Карловића Иве:
»Кол’ко си нас браће породила?«
Али вели остарила рнајка: 45
»Што ме раниш, драго дите моје,
девет сан вас породила браће
и десету сестру јединицу,
ку су били Турци заробили.«
Иве иде у камаре своје 50
и изводи сестру јединицу,
пак је даде старој својој мајки:
»Ево ти је, стара мајко моја,
твоја кћерца, а моја сестрица!«
