Prislavna ma vilo, kad počnem misliti

Prislavna ma vilo, kad počnem misliti
Писац: Џоре Држић

5
Prislavna ma vilo, kad počnem misliti
     Dostojno t' i milo kroz dar zahvaliti,

Sva pamet i vas um, rič i glas u meni
     I znanje i razum, sve se okameni,

Jer nimam kriposti ni moći tolike 5
     Da t' može zadosti dat hvale velike,

Krostoj Bog istini, ki svemu ljuveno
     Stvorac bi jedini, molim ga smiljeno

Da t' plati on, vilo, tuj ljubav i milos
     Protiv meni milo ku kaže tva svitlos. 10

A ja t' moju mlados ne budem štediti
     Na svaku tvu rados ka bi t' mogla biti.

I vas moj vik imaj na tvoj zapovidi,
     Ter virno vazimaj kako t' se uzvidi.

Zač me je svezala tva ljubav ne mala 15
     I dar mi poslala, velika t' na nj hvala.

Извор[uredi]

Stari pisci hrvatski, knjiga 33, Džore Držić: Pjesni ljuvene, strana 43, Jugosalavenska akademija znanosti i umjetnosti, Zagreb 1965.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Џоре Држић, умро 1501, пре 523 године.