Приславна ма вило, кад почнем мислити

Приславна ма вило, кад почнем мислити
Писац: Џоре Држић

5
Приславна ма вило, кад почнем мислити
     Достојно т' и мило кроз дар захвалити,

Сва памет и вас ум, рич и глас у мени
     I знање и разум, све се окамени,

Јер нимам крипости ни моћи толике 5
     Да т' може задости дат хвале велике,

Кростој Бог истини, ки свему љувено
     Створац би једини, молим га смиљено

Да т' плати он, вило, туј љубав и милос
     Против мени мило ку каже тва свитлос. 10

А ја т' моју младос не будем штедити
     На сваку тву радос ка би т' могла бити.

I вас мој вик имај на твој заповиди,
     Тер вирно вазимај како т' се узвиди.

Зач ме је свезала тва љубав не мала 15
     I дар ми послала, велика т' на њ хвала.

Извор[уреди]

Стари писци хрватски, књига 33, Џоре Држић: Пјесни љувене, страна 43, Југосалавенска академија знаности и умјетности, Загреб 1965.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Џоре Држић, умро 1501, пре 523 године.