Primili Blažu moj, molim te ovu stvar,
moljen'je me nemoj obrnut u nehar.
Kroz drazih tvojih dvor jučer se zaputih,
ter ljuven razgovor mom srci oćutih;
zač njeku gospođu čuh s tobom pojući, 5
ka čini da pođu u plamen gorući;
ka čini da za slas moja svis uzbijesni,
slagaje sladak glas a slađe još pjesni.
Zatoj te još molju, kazat mi toj ne ckni,
neka se ne bolju na tebe sve me dni: 10
tko biješe od gospoj? Zač ono po grlu
ne mnjaše život moj dovik stvar umrlu.
Jer mi se čini čut što ne čuh nikada,
ter s cvitjem u moj skut mnjah biser da pada:
tuj slavu i rados imaše glas oni, 15
koji mi svu mlados za sobom tja poni.
Po medu tada mnjah da srce me plove,
a koli san da snjah na krilu ka slove.
Ter što se zvah blažen, er se tuj namirih,
većma bih poražen kada se razdilih.20
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
