Poslušaj me mili pobratime
Koji slaviš o' Hrvata ime,
šta se zgodi u Boki o' Kotora,
Baš u onim ravnim Pastroviću,
Ka' se momci nađoše u muci, 5
Do dva silna na glasu junaka
I oba ih poženila majka,
Oba oni u dan poginuše
I naroda mnogo ucviliše.
Na Mariće jedar mi stavaše 10
Koji njima nauke davaše,
Fire samac su pet oružnika
Koji bija pri svun vojskun diga
Fire samac najprvi prozbori
I ovako njima govori: 15
„Ajmo spavat, moja braćo mila,
Sutra valja rano uraniti
I Nobila Jova uvatiti,
Na dvi ure valja se ustati,
Na dvi ure ka' ponoći projde, 20
Da se dvoru Nobilovu dojde."
S otin riči svi oni zaspali
I sutra se prin dana ustali,
A kod kuće slugu ostaviše,
Tako tajno da ni'ko ne znade, 25
Da se njima Jova ne ukrade.
Oni idu iz bijela dvora,
Oni idu do Nobila Jova,
Al' Nobilu nisu vidili,
Pa su oni 'vako govorili: 30
„Ol' je srića ol' je nesrića,
Eno ide Fire Markića,
Ol' se ide s nama pozdraviti,
Ol' našega Jova uvatiti".
Tiše Krste Firu kafun počastiti, 35
Ali Fire neće kafu piti,
Ne zna Krste ča će brzo biti,
A Jovo se za uteći spremi,
Mislija je da nikog nema.
Ka' je bija niz ne smokve guste 40
Koje će mu brzo ostat puste,
Al' tote dva žendarma staše,
U ime zakona vikaše,
U ime zakona da neka stane,
Da u zlo gore ne upade. 45
Jova nema nikakove kvari,
Na jedar ga iz puške zapali,
Na umili, već po pravoj miri,
Već un laštru bajunetun smiri,
Ali oni kada ga vidiše, 50
Obojica za njin zapališe.
Samo jedna bila mu za dosti,
Balota ga pogodi u kosti.
Nija umra, našin Bogu fala,
Četir dana u njin duša stala. 55
Ali je Krste govorija:
»Ne plačite Jova, našeg strica,
Na žendare pucati za vinca."
