Pojući šetaje
jedna svim gizdava
pastirka, koj slove po zemlji svud slava,
pjesance ljuvene
livadom zelenom kraj rike studene,5
i u toj razbludi čim milo pojaše
iduć cvitje braše,
kim prsi resaše
prsi one pribile,
srce me iti van iz mojih ke sile.10
Ja za toj ljubavi
bojeć se, kao godi da mene ne otravi,
stah tvrdit srce me mislima počtenim.
U toj ti iznenad njekime skrovenim
načinom iskoči iz drače Ljubav taj15
u zmije prilici, otrovni s kom je vaj.
Tuj ona slavna vil
od straha u moj kril
pobježe i shrani
život svoj izbrani,20
a ja si, vaj meh, moj
izgubili u muci odveće nerednoj.
