Pogubi, Isuse, onoga človika
cjeć koga sve suze ronim ja dovika;
prikrat' mu mladosti jak meni snažice,
da ne zna radosti već gorke tužice.
Daj mu trud pakljeni, neka ga oćuti, 5
i tvoj stril ognjeni, moj Bože, priljuti,
neka se ne hvali po svojoj družini
već čemer svoj žali kako ja u meni.
Tadaj će poznat trud i čemer pakljeni
koli je s jadom hud boravio u meni. 10
Moj Bože, napuni srce mu tužice,
da oči pokuni roneći suzice;
jer čemer pakljeni kada ga oćuti
i tvoj stril ljuveni, moj Bože, priljuti,
hoće se spomenut od moje tužice, 15
kad bude uvehnut od jadne suzice.
Tadaj će voljeti prijeku smrt da ima,
i neće željeti pokoja da ima,
nego će vapiti žalosno dan i noć,
neće moć strpiti, moj Bože, tvoju moć. 20
I suze, Bože moj, daj mu sad u srcu
i čemer ognjen tvoj i gorku tužicu.
Dosta.