Погуби, Исусе, онога чловика
цјећ кога све сузе роним ја довика;
прикрат' му младости јак мени снажице,
да не зна радости већ горке тужице.
Дај му труд пакљени, нека га оћути, 5
и твој стрил огњени, мој Боже, приљути,
нека се не хвали по својој дружини
већ чемер свој жали како ја у мени.
Тадај ће познат труд и чемер пакљени
коли је с јадом худ боравио у мени. 10
Мој Боже, напуни срце му тужице,
да очи покуни ронећи сузице;
јер чемер пакљени када га оћути
и твој стрил љувени, мој Боже, приљути,
хоће се споменут од моје тужице, 15
кад буде увехнут од јадне сузице.
Тадај ће вољети пријеку смрт да има,
и неће жељети покоја да има,
него ће вапити жалосно дан и ноћ,
неће моћ стрпити, мој Боже, твоју моћ. 20
I сузе, Боже мој, дај му сад у срцу
и чемер огњен твој и горку тужицу.
Доста.
