Sinoč Marko selom večerao,
Pa je svojoj besidio seli:
,Bogat tebi, moja mila šele,
Jesi li ti moja virna sela?
Sinoč smo se o te okladili, 5
Da ćeš biti priko mora Burda."
To izusti bratac seli svojoj.
To izusti a Durde na vrata,
Pa besidi priko mora Durde:
„Bogat tebi, Kraljeviću Marko! 10
Il' mi voliš položiti glavu,
Il' mi voliš pokloniti selu?"
Al' besidi Kraljeviću Marko:
„Volim moju položiti glavu,
Nego tebi pokloniti selu." 15
Trže Durde sablju od pojasa,
Pa udara Kraljevića Marka.
Kako gaje lako udario,
Glavu mu je s ramena skinio,
Pa s' obzire on Markovoj seli, 20
Pa joj veže ruke naopako,
Pa je vodi svome bilom dvoru.
Kad su došli do sinjega mora,
Mudraj' bila ta Markova sela,
Mudraj' bila, mudro j' divanila: 25
,Bogat tebi, priko mora Durdu,
Pusti moju bilu desnu ruku,
Da umijem moje bilo lice,
Bilo lice i črna okašca!
Ta kako ću med jetrove iči, 30
Med jetrove i med diverove?"
Privari se priko mora Durdu,
Pusti njojzi bilu desnu ruku.
Kad je mlada poumila lice,
Skupi skute priko bile ruke, 35
Ona skaće u to sinje more.
Al' poviće priko mora Durde:
,Bogat vama, vas dvanajst hajkača,
Vi skačite u to sinje more,
Pa 'vačajte tu Markovu selu! 40
Svi dvanajst č' vas mlade oženiti
I pod svakog i konjiča dati."
Tad besidi ta Markova sela:
„O, junaci, moja bračo draga,
Ne skačite u to sinje more, 45
Ne skačite ne gubite glave!
Volim biti ribina marama,
Neg ljubiti mog brata krvnika."
Ode Durdu uz more plačuči,
A divojka morom plivajuči. 50
Kazivačica: Kata Palic, Čonoplja Zabilježio: Ive Prčic, 1939., 215-216.
Sanak snila budimska kraljica..., Epske pjesme i balade Hrvata u Mađarskoj, Uredio/Szerkesztette: Đuro Franković, Nakladnik/ Kiadó: Frankovics és Társa Kiadói Bt. Pečuh/Pécs, 2004., str. 47-49.
