Jučer se je Marko oženija,
a danas mu bila knjiga dođe
da on ide u carovu vojsku.
A kada je jutro osvanulo,
Marko se je lipo opremija 5
i govori svojoj staroj majci:
„O starice moja mila majko,
ne šaji mi Anđelije ljube,
ne šaji je za goru na vodu,
za gorom su bili labutovi 10
pak mi mogu Anđu raskiniti;
nit je šalji u planine k ovcam
jer eu tamo Turci janjičari,
pa mi mogu Anđu zarobiti."
Onda ode Kraljeviću Marko, 15
Anđelija pratila ga ljuba.
Kad su došli na zelen-livadu,
tute side Kraljeviću Marko,
pokraj njega Anđelija ljuba.
Marko skide prsten s ruke svoje 20
pa ga na dva dila razlomijo,
pola dade Anđeliji ljubi,
pola sebi stavi u dolamu.
Ode Marko u carovu vojsku,
ljuba ode dvoru bijelomu. 25
Dok je došla dvoru bijelomu,
odma' njojzi veli svekrvica:
„Uzmi, Anđo, vidro okovano
pa otiđi za goru na vodu,
donesi mi vode iza gore!" 30
To je Anđa staru poslušala
pa uzela vidro okovano
i otišla za goru na vodu.
To Anđina Bog i srića dala,
nisu bili bili labutovi. 35
Anđa uze lađene vodice
te donese dvoru bijelomu.
Onda veli njojzi svekrvica:
„Uzmi, Anđe, tri stotine ovce
i za njima ajde u planinu 40
i nemoj se dvoru povraćati,
dokle ne bi, Anđe, namirila,
namirila tri iljade ovce!"
To je Anđa staru poslušala
te otira ovce u planinu. 45
To j’ Anđina Bog i srića dala,
ovce jon se dva puta janjiše
i oba se puta jom blizniše;
dok izašle tri godine dana,
namirila tri iljade ovce, 50
pa se š njiman kreni bilu dvoru.
Kad je bila na zelen-livadi,
uto dođe Kraljeviću Marko
i zateče Anđu na livadi.
Besidi jon Kraljeviću Marko: 55
„A bora ti, mlada nevistice,
čija li si, čije l' ovce paseš,
čija li je zelena livada?"
Progovara Anđelija mlada:
„Livada je Kraljevića Marka, 60
a ovce su Kraljevića Marka,
a ja mlada čija budem ljuba."
Onda veli Kraljeviću Marko:
”A bora ti, mlada nevistice,
po čemu bi poznavala Marka?” 65
Progovara Anđelija mlada:
„Ja bi' lako poznavala Marka,
mladež ima na obrvi livoj,
a imade po prstena zlatna,
a pola je meni poklonio.” 70
Kad to čuje Kraljeviću Merko,
on podiže kalpak s glave svoje
te mu Anđa mladež opazila;
pa se maši rukom u dolamu
te izvadi po prstena zlatna. 75
Kad to vidi Aađelija mlada,
savila se Marku oko vrata
pa odoše skupa dvoru bilu.
Prvi Marko ode u dvorove
pa on pita ostarjele majke: 80
“O bora ti, ostarjela majko,
di je sada Anđe ljuba moja?”
Al' besidi ostarila majka:
„Eto ti je tamo u odaji."
Kad je Marko doša u odaju, 85
nema Anđe tamo u odaji.
Opet Marko majke zapitkuje,
a majka mu stara progovara:
„Eto Anđe u drugoj odaji."
Kad je doša u drugu odaju, 90
nema Anđe u drugoj odaji,
pa on jope majku zapituje,
a majka mu opet progovara:
„Eto Anđe u trećoj odaji."
Kad on doša u treću odoju, 95
nema Anđe u trećoj odaji."
Onda Marko majci progovara:
„O starice moja mila majko,
da me nije od Boga grijota
i od ljudi velika sramota, 100
sada bi' ti glavu odsikao.”
Zagreb, 30. XI 1965. Kazivao Nikola Sikirica. rođ 1901. u Jabuci kraj Sinja gdje i sad živi. Narodni pjesnik i prvoborac Sinjske krajine. Pismen. Samouk.
Rukopisne varijante: A. F. Alačevlć, Narodne pjesme lz Drvenika 1820—1860 MH br 177. Br pjes.: 33; O Delorko, Narodne pjesme s otoka Šolte i Čiova 1960. INU br. 356; pjes. br: 104: Isti, Narodne pjesme iz Dubrovačkog primorja 1963. INU br. 421: br. pjes: 128 (Hodilje); M. Bošković~Stulli, Folklorna građa otoka Hvara. 1965 INU Zbirka još nije sređena.
Референце
Извор
Olinko Delorko, Narodne pjesme Sinjske Krajine (Pjesme tradicionalnog sadržaja), Narodna umjetnost: hrvatski časopis za etnologiju i folkloristiku, Vol. 5 i 6 No. 1, 1967., str. 136-137.
Bošković - Stulli, Maja: Folklorna građa Sinjske krajine, 1965., sv. I.- III., IEF rkp 751, str. 584-587., pesma br. 24.
