Јучер се је Марко оженија,
а данас му била књига дође
да он иде у царову војску.
А када је јутро освануло,
Марко се је липо опремија 5
и говори својој старој мајци:
„О старице моја мила мајко,
не шаји ми Анђелије љубе,
не шаји је за гору на воду,
за гором су били лабутови 10
пак ми могу Анђу раскинити;
нит је шаљи у планине к овцам
јер еу тамо Турци јањичари,
па ми могу Анђу заробити."
Онда оде Краљевићу Марко, 15
Анђелија пратила га љуба.
Кад су дошли на зелен-ливаду,
туте сиде Краљевићу Марко,
покрај њега Анђелија љуба.
Марко скиде прстен с руке своје 20
па га на два дила разломијо,
пола даде Анђелији љуби,
пола себи стави у доламу.
Оде Марко у царову војску,
љуба оде двору бијелому. 25
Док је дошла двору бијелому,
одма' њојзи вели свекрвица:
„Узми, Анђо, видро оковано
па отиђи за гору на воду,
донеси ми воде иза горе!" 30
То је Анђа стару послушала
па узела видро оковано
и отишла за гору на воду.
То Анђина Бог и срића дала,
нису били били лабутови. 35
Анђа узе лађене водице
те донесе двору бијелому.
Онда вели њојзи свекрвица:
„Узми, Анђе, три стотине овце
и за њима ајде у планину 40
и немој се двору повраћати,
докле не би, Анђе, намирила,
намирила три иљаде овце!"
То је Анђа стару послушала
те отира овце у планину. 45
То ј’ Анђина Бог и срића дала,
овце јон се два пута јањише
и оба се пута јом близнише;
док изашле три године дана,
намирила три иљаде овце, 50
па се ш њиман крени билу двору.
Кад је била на зелен-ливади,
уто дође Краљевићу Марко
и затече Анђу на ливади.
Бесиди јон Краљевићу Марко: 55
„А бора ти, млада невистице,
чија ли си, чије л' овце пасеш,
чија ли је зелена ливада?"
Проговара Анђелија млада:
„Ливада је Краљевића Марка, 60
а овце су Краљевића Марка,
а ја млада чија будем љуба."
Онда вели Краљевићу Марко:
”А бора ти, млада невистице,
по чему би познавала Марка?” 65
Проговара Анђелија млада:
„Ја би' лако познавала Марка,
младеж има на обрви ливој,
а имаде по прстена златна,
а пола је мени поклонио.” 70
Кад то чује Краљевићу Мерко,
он подиже калпак с главе своје
те му Анђа младеж опазила;
па се маши руком у доламу
те извади по прстена златна. 75
Кад то види Аађелија млада,
савила се Марку око врата
па одоше скупа двору билу.
Први Марко оде у дворове
па он пита остарјеле мајке: 80
“О бора ти, остарјела мајко,
ди је сада Анђе љуба моја?”
Ал' бесиди остарила мајка:
„Ето ти је тамо у одаји."
Кад је Марко доша у одају, 85
нема Анђе тамо у одаји.
Опет Марко мајке запиткује,
а мајка му стара проговара:
„Ето Анђе у другој одаји."
Кад је доша у другу одају, 90
нема Анђе у другој одаји,
па он јопе мајку запитује,
а мајка му опет проговара:
„Ето Анђе у трећој одаји."
Кад он доша у трећу одоју, 95
нема Анђе у трећој одаји."
Онда Марко мајци проговара:
„О старице моја мила мајко,
да ме није од Бога гријота
и од људи велика срамота, 100
сада би' ти главу одсикао.”
Загреб, 30. XI 1965. Казивао Никола Сикирица. рођ 1901. у Јабуци крај Сиња гдје и сад живи. Народни пјесник и првоборац Сињске крајине. Писмен. Самоук.
Рукописне варијанте: А. Ф. Алачевлћ, Народне пјесме лз Дрвеника 1820—1860 МХ бр 177. Бр пјес.: 33; О Делорко, Народне пјесме с отока Шолте и Чиова 1960. ИНУ бр. 356; пјес. бр: 104: Исти, Народне пјесме из Дубровачког приморја 1963. ИНУ бр. 421: бр. пјес: 128 (Ходиље); M. Бошковић~Стулли, Фолклорна грађа отока Хвара. 1965 ИНУ Збирка још није сређена.
