Lipa Paulina na puneštri stala,
Va desnoj je ruki garoful držala,
Da će ga poslati Antunu mladiću,
Antunu mladiću, poštaru od Rike,
A1 joj danas jadnoj tužne glase nose: 5
Jedan mali listak s crnim zapečatom,
S crnim zapečatom, slovom žalovitim,
Da joj Antun dragić Bogu dušu dade.
Ajme, ona teče brzo u kamaru,
Ter zavija tužna crni vel na glavu, 10
Žalni listak štije i suze proliva:
„Tužna ja uboga, vavik sam nesrićna,
„Ja bašelak sijen, a pelin mi niče.
„Al sad ću ukinut kiticu pelina,
„S čim će mi se kitit tužna Paulina!" 15
— „Plačite ga, plačte, sve ričke divice,
„Ke ste mu delile iz njedar rožice.
„Plači mi ga, plači, i ti, nebo sivo,
„Nebrojene zvezde, sunce žalostivo!“
............................................
............................................
Kad su ga nosili od crikve do lože, 20
Svi su govorili: „Pomiluj ga, Bože!"
Od svih strana njemu sipalo je cveće,
Palili dupliri i vošćane sveće.
Njega su plakali otac i majčica,
Lipa Paulina, tužna sirotica. 25