Čujen ajme! zvon zvoniti
U Varošu sve to više,
Čujen puka govoriti
Nestalo je sad Periše!
Oči moje proplačite 5
I dajte mi suzan riku,
Ter od srca pokažite
Žalost ovu priveliku!
U najlipji cvit mladosti
Svrši svoja draga lita; 10
Uveo je sve do kosti,
Usala je žarka kita!
A! zelena rusalica
Srid prolića već ne cvate,
Usala je sad ružica 15
Ne mirliši, dragi brate!
Draga braćo, o splićani,
Majci sinka nesta sada,
Jer poginu od Lučani
Lipa mladost iznenada! 20
Ne more se sviman reći
Da su krivi zlu ovomu,
Nu poštenje svin noseći,
Neg se misli ko j' u tomu.
Ali ona smrtna rana 25
Usadjena stoji kruto,
Jer j' u glavi do možjana
Kamen probi vele juto!
Dan deseti od agusta
Dopala ga smrtna rana, 30
Mnogo ćudo biše puka
Baš od isti tad Lučana;
Ki skočiše kano vuci,
Nasrnuše na njeg sama,
Ter kamenjen i palican 35
Ubiše ga tot bez srama.
Odma pade na zemjicu
Kano jela posićena;
Bog satrija tu desnicu
Ka na njega bi spružena! 40
Jedva duvat tot uteče
Svojon dragon virenicon,
Došav doma: ajme! reče,
Rastajen se sad dušicon!
Jako, žejo srca moga, 45
Ti si prava virenica...
Nestaje ti draga tvoga
Ti m' ostaješ udovica!
Kada noći osinog dana
Ne govori s nikin više. 50
Smrt mu dojde ne pozvana
Dušica se s njeg diliše.
Vidit jasne one oči
Smrću naglon obrnute,
Ke u dnevu još u noći 55
Biše k' dobru vik prignute!
Vidit slaka ona justa
Mila koja besidjaše
Svojon đragon virenicon,
Ku srčeno on jubjaše! 60
Vidit mladost uzoritu
Kano i bor povaljenu,
Posičenu još u cvitu,
Svojin žilan izguljenu!
Plaću majka i dva sinka, 65
Plaće juba zarušnika,
I rodjaci i susidi
Ubijena mućenika!
Sad u grebu leži tilo
Nedaleko Splita grada, 70
Leži mladost, već ne idje
Na razgovor svoga draga!
Sad u tminam ti pribivaš,
Lipi cvite od mladosti!
Rusulicu ne uživaš 75
Ku si ubra u radosti!
Sad te molin, dragi Bože,
Daj mi milost ovu steći:
Ti s' osveti koji možeš,
Ti najaći i najveći! 80
Sada oni, ki pivaju,
Neka molu višnjeg Boga:
Daj mu, Bože, mist' u raju
Da s' uživa carstva Tvoga!
