Чујен ајме! звон звонити
У Варошу све то више,
Чујен пука говорити
Нестало је сад Перише!
Очи моје проплачите 5
I дајте ми сузан рику,
Тер од срца покажите
Жалост ову привелику!
У најлипји цвит младости
Сврши своја драга лита; 10
Увео је све до кости,
Усала је жарка кита!
А! зелена русалица
Срид пролића већ не цвате,
Усала је сад ружица 15
Не мирлиши, драги брате!
Драга браћо, о сплићани,
Мајци синка неста сада,
Јер погину од Лучани
Липа младост изненада! 20
Не море се свиман рећи
Да су криви злу овому,
Ну поштење свин носећи,
Нег се мисли ко ј' у тому.
Али она смртна рана 25
Усадјена стоји круто,
Јер ј' у глави до можјана
Камен проби веле јуто!
Дан десети од агуста
Допала га смртна рана, 30
Много ћудо бише пука
Баш од исти тад Лучана;
Ки скочише кано вуци,
Насрнуше на њег сама,
Тер камењен и палицан 35
Убише га тот без срама.
Одма паде на земјицу
Кано јела посићена;
Бог сатрија ту десницу
Ка на њега би спружена! 40
Једва дуват тот утече
Својон драгон виреницон,
Дошав дома: ајме! рече,
Растајен се сад душицон!
Јако, жејо срца мога, 45
Ти си права виреница...
Нестаје ти драга твога
Ти м' остајеш удовица!
Када ноћи осиног дана
Не говори с никин више. 50
Смрт му дојде не позвана
Душица се с њег дилише.
Видит јасне оне очи
Смрћу наглон обрнуте,
Ке у дневу још у ноћи 55
Бише к' добру вик пригнуте!
Видит слака она јуста
Мила која бесидјаше
Својон ђрагон виреницон,
Ку срчено он јубјаше! 60
Видит младост узориту
Кано и бор поваљену,
Посичену још у цвиту,
Својин жилан изгуљену!
Плаћу мајка и два синка, 65
Плаће јуба зарушника,
I родјаци и сусиди
Убијена мућеника!
Сад у гребу лежи тило
Недалеко Сплита града, 70
Лежи младост, већ не идје
На разговор свога драга!
Сад у тминам ти прибиваш,
Липи цвите од младости!
Русулицу не уживаш 75
Ку си убра у радости!
Сад те молин, драги Боже,
Дај ми милост ову стећи:
Ти с' освети који можеш,
Ти најаћи и највећи! 80
Сада они, ки пивају,
Нека молу вишњег Бога:
Дај му, Боже, мист' у рају
Да с' ужива царства Твога!
