Pređi na sadržaj

Pjesan XXIX

Izvor: Викизворник
Osvetljava se gospođi špotno
Писац: Игњат Ђурђевић



* * *


  Znam da vile tko ne slidi
kô božice sišle s nebi,
ili srce ima od hridi
ili srca nejma u sebi.
   Nu za slijedit diklu jednu 5
pogrditi sve ostale,
nije pristojno srcu vrijednu,
ke za željom gine od hvale.
   Tad se vrijedno srce u nami
i veliko može riti,10
kad mnozijema gospođami
podobno je za stan biti.
   Pak me riječi što razlože
vrh očite stvari od svita?
Loza, gdi god doprijet može,15
svakoga se dubja hita.
   Eto žedan lav po lugu
sveđ ne hrli k istoj vodi;
eto mjesec za svo'u drugu
jednu zvijezdu vik ne izvodi.20
   Vele rijeka teče u more,
nebo mnozijem svoj zrak dili
i celiva na istok zore
vele cvijetja vjetric mili.
   Zato čemu, mâ Ljubice,25
za krivinu bro'iš veliku,
er gizdave Sunčanice
pored s tvojom slijedim diku?
   Ti si draga, draga je ona,
ona 'e lijepa, lijepa ti si;30
tijem nije ljubav mâ razdiona -
u njoj draga ti meni si.
   Kad nju grlim, mâ gospoje,
na te miso moja leti;
kad celivam usti tvoje,35
ona mi je na pameti.
   Ter vi, rajske dvije diklice,
stučene ste môm ljubavi
kô u vijencu dvije ružice
zlatna žica ke sastavi.40
   Obje ljubim naponase,
kô da jednu ljubim samu,
i mâ mlados razgara se
u jednakom s obje plamu.
   Ah krivi me, dušo, onada 45
kad ti budem posred krila,
ako uspoznaš da me ikada
ina dikla zatravila.



Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Игњат Ђурђевић, умро 1737, пре 287 година.