Знам да виле тко не слиди
кô божице сишле с неби,
или срце има од хриди
или срца нејма у себи.
Ну за слиједит диклу једну 5
погрдити све остале,
није пристојно срцу вриједну,
ке за жељом гине од хвале.
Тад се вриједно срце у нами
и велико може рити,10
кад мнозијема госпођами
подобно је за стан бити.
Пак ме ријечи што разложе
врх очите ствари од свита?
Лоза, гди год допријет може,15
свакога се дубја хита.
Ето жедан лав по лугу
свеђ не хрли к истој води;
ето мјесец за сво'у другу
једну звијезду вик не изводи.20
Веле ријека тече у море,
небо мнозијем свој зрак дили
и целива на исток зоре
веле цвијетја вјетриц мили.
Зато чему, мâ Љубице,25
за кривину бро'иш велику,
ер гиздаве Сунчанице
поред с твојом слиједим дику?
Ти си драга, драга је она,
она 'е лијепа, лијепа ти си;30
тијем није љубав мâ раздиона -
у њој драга ти мени си.
Кад њу грлим, мâ госпоје,
на те мисо моја лети;
кад целивам усти твоје,35
она ми је на памети.
Тер ви, рајске двије диклице,
стучене сте мôм љубави
кô у вијенцу двије ружице
златна жица ке састави.40
Обје љубим напонасе,
кô да једну љубим саму,
и мâ младос разгара се
у једнаком с обје пламу.
Ах криви ме, душо, онада 45
кад ти будем посред крила,
ако успознаш да ме икада
ина дикла затравила.
