PJESAN 165
Jaoh, draga gospodje, srcu mom' ka si raj,
što tvoja ne dodje na mene boles taj?
Što ve ću nebog ja, gledaje tvoj ures,
ki meni suncem sja, gdi toli trudan jes?
Rad bih, da život moj na svrhu bude doć', 5
a da ti nepokoj odnesem i nemoć.
Nu oni, nebesa ki vlada i vas svit,
bez tvoga uresa neće me ostavit'.
Tiem pusti zle volje, cviete moj, ter ufaj,
jer ti će bit' bolje, i minut' boles taj; 10
ku s tobom jednaga tvoj sluga podnosi,
gospoje pridraga, kroz ljubav ku t' nosi;
Jer na sviet pod nebi ako je komu raj,
meni je u tebi; i bog ti zdravje daj!
