PJESAN 155
Jaoh, je li na svieti igdire moći sad
čut' ali vidjeti od moga veći jad?
ki nebog sad patim bez moga uzroka,
ter život moj kratim nesrećni prie roka,
gasnući ovakoj po malo po malo 5
za rajski ures tvoj, gizdava ma hvalo;
služeći tvoj ures, kojiem si zanila
svršeno moju svies i srce iz tila,
koliko na moj sud nie pravo, takoj mnim,
za službu i moj trud da život izgubim. 10
Hoće li, jaoh, sud ijedan na saj svit,
da budu službu, trud i život izgubit'?
Čemu sam ja veće na svietu ovaki,
po kli me nesreće tjeraju dan svaki?
I kad sam u tugah stojati odlučen, 15
počinut' kada mnjah, tada ću bit' mučen;
ne od me gospoje, toj mi je, jaoh, veće,
neg tako er moje hoće sad nesreće.
Nu ufam, da budu ostavit' ovi cvil,
kad godi doć' budu opet ja u nje kril.20