PJESAN 152
Ovo ti, gospoje, svezana šljem živa,
koji mniš da tvoje na silu uživa.
Vidiš li, nikomu gdi štete sada ni',
neg li se o svomu boravi i hrani?
Nu t' što je vidjet' blag, nikomu vik ne bi 5
on mrzak, neg li drag, samojzi neg tebi,
koja mniš, da tvoje uživa on stvari,
gospoje, za koje ništor on ne mari.
Šljem ti ga u ruke, nu ga ti izpitaj,
i ako hoć' muke svake mu tamoj daj. 10
Moj cviete gizdavi, ako ti bude kriv,
taj čas ga udavi, da nije veće živ;
i meni smrt zadaj, gospoje izbrana,
er meni stvar je taj od tebe pridana.
Nu takoj da sam živ, naći ćeš, da ni ja, 15
ni on ti nije kriv, za toj ga pusti tja.
