Ostaj s bogom, ma gospođe,
pokli sreća hoće takoj
usilovаn da je rob tvoj
da od tebe sada pođe;
ostaj s bogom, ma gospođe! 5
Koliko je trudno meni
tvoju lipos ostaviti,
toj ti, džilju moj rumeni,
od bolesti neću riti,
er znam da će t' žalos biti 10
kad od tebe sluga pođe;
ostaj s bogom, ma gospođe!
Dobro da će s tobom biti
moja duša, srce, misao:
sa mnom neće toj otiti, 15
er sam tebi zapisao,
još kad te sam sagledao
i stril kad mi srce prođe;
ostaj s bogom, ma gospođe!
Dušu moju pridaju ti, 20
polak tebe ka ostaje,
rad ljubavi koju ćuti,
doći sa mnom er ne haje,
zašto, druže, tvoja sva je,
dokli prika na me dođe! 25
ostaj s bogom, ma gospođe!
Još ti hoću ostaviti
srce moje, draga vilo,
komu hoću narediti
da te služi vele milo, 30
dokli opet moje tilo
i bez srca к tebi dođe;
ostaj s bogom, ma gospođe!
A od misli što ću t' riti
nego da njom vladaš, vilo, 35
da te bude svud sliditi
kud godi je tebi milo,
kakono je vazda bilo,
odkli na te, kruno, pođe;
ostaj s bogom, ma gospođe! 40
Vjeru, ku sam tebi dao,
vjernu ti ću ja hraniti,
umrijet za nju da bih znao,
a neg koji trud podniti;
od svakoga nju ću kriti, 45
dokoli me moj duh ođe,
ostaj s bogom, ma gospođe!
Nu u vjeri, ku si meni
virno vazda ti nosila,
odkli začuh strih ljuveni, 50
kijem si srce mê ranila,
postoj krepko, kruno od vilâ,
dokle t' sluga opet dođe;
ostaj s bogom, ma gospođe!
