PJESAN 112
Sve ke čuh ljuvezni i ke sam ja štio
pisane u pjesni, i ke sam vidio,
ne nađoh, ma diko, nijednu pod nebi,
u svemu toliko nesrećna koja bi,
koliko, jaoh, ova naša, ku nemiri 5
i mnoštvo jadova od prvi čas tiri
do tužni ovi dan, ki od nas s veseljem
budući pričekan priđe nam s dreseljem.
Jer ka nam, jaoh, sinu, sinu nam s njim rados,
do mal čas ka minu, svrnu se u žalos. 10
Jaoh, što je tolika nesreća vrhu nas,
ka ne bi od vika ljuvenijem do danas?
Za č vele nesreća podnijesmo, nu ova
dođe nam najveća i puna jadova;
jaoh, puna žalosti od koje sad naše 15
nesrećne mladosti tuž no se rastaše.
Nu jeda ljubav da, opeta da mirni
budemo mi vazda po kli smo mi virni.
