75
bolgarska čerta,“ a onako, bog me, ne može. I dokle god Bugari budu terali političke spekulacije s jezikom, dotle se u njih ne može javiti ni Vuk ni Daničić. U njih su, u takim prilikama, mogućni samo gg. Drinovi, kojima je i srpski narodni junak, srpski Kraljević, sin srpskoga Kralja Vukašina, Kraljević Marko – bugarin!
Sad da spomenemo i koju Drinovljevu primedbu odnosno pesama i običaja. I tu će biti ovako isto zabavnih stvari.
I ako članci g. Drinova nose naslov: „nekoliko reči o jeziku narodnim pesmama i običajima debrskih slovena,“ on je običaje prešao sa svim ćutke. Razlog za što je to učinio nije mučno pogoditi. Mi ovde svraćamo samo na nj pažnju, pa neka čitatelji sami sude o značaju te pojave.
Odmah u početku ovoga odeljka g. Drinov se okreće protiv g. Nikoljskoga i protiv Lj. Stojanovića, koji je u Arhivu V IX sv. IV doneo prikaz Jastrebovljeva zbornika, uporediv ga sa Vukovim pesmama i sa nekim Milojevićevim. G. Drinovu je neprijatno bilo čuti da su to srpske pesme, pa veli kako su gg. zaboravila na raniju dovoljno bogatu literaturu po tom predmetu, u kojoj se mnoge od Jastrebovljevih pesama nahode i, razume se, zovu bu-
