Page:O Makedoniji i Makedoncima - Stojan Protić.pdf/79

Извор: Викизворник
Ова страница је лекторисана

75

болгарска черта,“ а онако, бог ме, не може. И докле год Бугари буду терали политичке спекулације с језиком, дотле се у њих не може јавити ни Вук ни Даничић. У њих су, у таким приликама, могућни само гг. Дринови, којима је и српски народни јунак, српски Краљевић, син српскога Краља Вукашина, Краљевић Марко – бугарин!

Сад да споменемо и коју Дриновљеву примедбу односно песама и обичаја. И ту ће бити овако исто забавних ствари.

И ако чланци г. Дринова носе наслов: „неколико речи о језику народним песмама и обичајима дебрских словена,“ он је обичаје прешао са свим ћутке. Разлог за што је то учинио није мучно погодити. Ми овде свраћамо само на њ пажњу, па нека читатељи сами суде о значају те појаве.

Одмах у почетку овога одељка г. Дринов се окреће против г. Никољскога и против Љ. Стојановића, који је у Архиву В IX св. IV донео приказ Јастребовљева зборника, упоредив га са Вуковим песмама и са неким Милојевићевим. Г. Дринову је непријатно било чути да су то српске песме, па вели како су гг. заборавила на ранију довољно богату литературу по том предмету, у којој се многе од Јастребовљевих песама находе и, разуме се, зову бу-