117
noga“ (1243-1277), kako ga naši izvori zovu. Uroš I je vladao više od trideset godina i podigao je znatno moć i ugled ondašnjoj srpskoj državi. Zna se kako je on posredovao za mir između bugarskoga cara Mihaila i Grka (cara Todora), zna se kako je opsedao Trnovo, uzvisio na presto bugarski Srbina Konstantina Teha,[1] slao Madžarima pomoć vojnu protivu Otokara, „od Srba, Bugara i Grka,“ držao mnoge zemlje u Makedoniji (gornji Vardar i oba Pologa), opsedao Prilip i mnogo vojevao protivu Grka u savezu s epirskim despotom Mihailom i Latinima, pa uneo u svoju vladalačku titulu i rex Bulgarorum.
Ove političke dobitke Uroševe izgubio je posle kralj Dragutin. Vizantiska carevina bila je vaspostavljena još za Uroša (1268. g), i ona za vlade slaboga Dragutina zauzme skoro sve zemlje do Lipljana. Za to i stoji zabeleženo u starim knjigama, da je „u te dane srpska zemlja bila u velikoj teskobi i umanjena.“ To je, svakojako, i bio uzorok, te je odmah krajem 1281. godine na Dragutinovo mesto došao Milutin, koji je ne samo povratio dedovinu
- ↑ Njegova zemlja kojom je dotle vladao bila je ne daleko od Sofije u podnožju Vitoša - veli K. Ireček.
