117
нога“ (1243-1277), како га наши извори зову. Урош I је владао више од тридесет година и подигао је знатно моћ и углед ондашњој српској држави. Зна се како је он посредовао за мир између бугарскога цара Михаила и Грка (цара Тодора), зна се како је опседао Трново, узвисио на престо бугарски Србина Константина Теха,[1] слао Маџарима помоћ војну противу Отокара, „од Срба, Бугара и Грка,“ држао многе земље у Македонији (горњи Вардар и оба Полога), опседао Прилип и много војевао противу Грка у савезу с епирским деспотом Михаилом и Латинима, па унео у своју владалачку титулу и rex Bulgarorum.
Ове политичке добитке Урошеве изгубио је после краљ Драгутин. Византиска царевина била је васпостављена још за Уроша (1268. г), и она за владе слабога Драгутина заузме скоро све земље до Липљана. За то и стоји забележено у старим књигама, да је „у те дане српска земља била у великој тескоби и умањена.“ То је, свакојако, и био узорок, те је одмах крајем 1281. године на Драгутиново место дошао Милутин, који је не само повратио дедовину
- ↑ Његова земља којом је дотле владао била је не далеко од Софије у подножју Витоша - вели К. Иречек.
