prešla iz srpskoga jezika ne bi nam dopustio ni g. Ofejkov, pošto se zna da oblik Bugarin u srpskom jeziku datira, prema spomenicima, od 14. veka, a to bi već po g. Ofejkovu bio dokaz da od toga doba ne bi on mogao nikako uhvatiti tako jaka korena u „bugarskom narodu“ Makedonije – pošto bi to, ako ništa drugo, značilo, da je autoritet Srba bio vrlo jak.
Spomenućemo, na posletku, ovde još jednu okolnost, koja je u svezi s rečju Bugarin u Makedoniji. Na Zapadu, u srednjem veku, Bogomili su se zvali i Bugri, pa istu reč nalazimo i u jednoga našega pisca iz prošloga veka (J. Kavanjin[1]). Da su oni bili u Makedoniji vrlo jaki i u živom dodiru sa Zapadom, kao i da su najviše korena imali u prostom narodu koji je onamo u planinama živeo pastirskim životom, to je poznato, a na to ukazuju i pomenuta imena: Babuna, Babuni i selo Bogomili.[2]
U već više puta navedenoj knjizi sekretara bugarskoga egzarhata La Macedoine ima jedan naročiti odeljak, posvećen istoriji i istoriskim vezama Srba i Bugara s Makedo-
