II
će ona ikada biti izrađena i izdana. A već pogotovu niko nije verovao, da će već
u decembru iste godpne rukopis za prve sveske biti dat u štampu. Izraza neve-
rice i sumnje i pakosnih šala na moj račun i na račun N. E. bilo je, i onda i
još dugo vremena posle toga, dosta.
Kada se 14 marta 1925 god. pojavila prva sveska N. E., svi su bili razo-
čarani: jedni zbog toga, što je ona u opšte izašla, a drugi, koji su je sa radošću
očekivali, zbog toga, što su od nje drugo i više očekivali, — ali šta drugo i
šta više, to ni oni sami nisu znali. Ipak je u prvi mah bilo i pohvalnih
glasova, — istina preko volje i kroz zube, ali ih je ipak bilo.
Međutim, što je preduzeće dalje i brže odmicalo, a sveske se, u srazmerno
kratkim rokovima, nizale jedna za drugom, povoljni odzivi bivali su sve ređi
i sve bojažljiviji, a nepovoljne ocene sve češće i sve energičnije. To je sasvim
prirodno. Pre svega, mnoge je na take ocene pokretala zavist na uspehu. Za-
tim: je N. E. dala zgodnoga povoda, da se prečišćavaju razni lični računi. Dok
se mislilo, da N. E. neće uspeti, i da će se urednik i saradnici obrukati, moglo
se i ćutati, ali kada je postalo verovatno, da je izlaženje N. E. osigurano, onda
je, za neko vreme, nastala prava hajka na N. E., na njenog urednika i na pojedine
njene saradnike.
U tim napadajima nije bilo mnogo principske i stvarne kritike; oni su
većinom bili na ličnoj podlozi. Stradao sam naravno najviše ja, pa onda poje-
dini saradnici. Tako je bilo kritika, u kojima je zamerano samo član-
cima jednog jedinog saradnika, i zaključak, da N. E. ne valja, izvođen
je onda na osnovu toga, što je u nekoliko članaka jednoga pisca tobože nađeno
nekoliko netačnosti. Po sebi se razume, da tu nije bila u pitanju težnja da se
pomogne stvari i da se dade ozbiljna kritika, nego potreba pisca kritike da sa
jednim saradnikom N. E. prečišćava svoje lične račune.
Koliko se u tome pravcu kod nas može daleko ići najbolje pokazuje ovaj primer. U jednom velikom listu izašao je opširan prikaz prvih desetak svezaka N. E. U prikazu su oštro napadnuti članci šestorice saradnika, a baš tih šest saradnika N. E. bili su članovi jednog odbora, koji je dao nepovoljan sud o jednoj knjizi pisca te kritike!
Ili, zamislite ovaj težak slučaj. Jedan Crnogorac, rođen ispod brda Vr-
moša, pretplaćen je na N. E. i oduševljen je njome. Kad je dobio 4 svesku, on traži
u njoj Vrmoš, ali njega nema. Ljut zbog toga on vraća N. E., otkazuje pretplatu i u
plemenitom i opravdanom gnevu klikće kao soko: Kad ne treba Narodnoj Enciklo-
pediji Vrmoš, ne treba ni meni Narodna Enciklopedija! Što taj čovek ne vidi
dalje od podnožja Vrmoša mene ne čudi, ali me čudi, da je izjavu toga dobrog
Crnogorca i njegov frapantni dokaz da N. E. ne valja, mogao doneti, kao objektivan,
i to jedini, primer nedostataka N. E. u jednoj nepismenoj belešci čak i Letopis
Matice Srpske!
Kad su tako prolazili pojedini saradnici N. E., može se misliti kako sam tek morao proći ja, kao urednik. Ja sam mnoge ljude zadužio svojim pisanjem i radom, i zbog toga ja mogu uvek sigurno računati, da će se naći falanga dobrih prijatelja, koji će udaritn na sve što ja radim. A N. E., rezonovali su oni, nije obična stvar. Tu su, misle oni, u pitanju veliža slava i silne pare. I zbog toga Je sistematska i energična kampanja protivu mene i N. E. vođena sa mnogo strana, a osobito od strane jednog punonadežnog mladog gospodina, koji se, kao što sam posle saznao, i sam nosio mišlju, da izda ovaku N. E.
Moram još nešto istaći, što je osobito karakteristično gotovo za sve ocene i beleške o N. E. U svima tim ocenama nije nigde ni jednom rečeno, da ima i dobrih stvari u N. E.
Da priznam, da sam ja nesposoban za urednika ovakog jednog monumentalnog dela, da priznam, ako hoćete, da sam i u opšte ograničen, — ali valjada su 20 akademika i 65 profeoora Universiteta sposobni da napišu bar nekoliko dobrih članaka za N. E. Po mnogim prikazima na N. E. izgleda međutim, da čak ni to nije slučaj, i da u N. E., među 12.000 članaka, nema baš ni jednog jedinog dobrog.
