GEOLOŠKI ZAVOD
W. Guthril, J. Gray und anderen Gelehrten von Chr. Gottl. Heyne (1—17, Leipzig, 1765—1808) napisao je Geschichte des Reiches Ungarn und der damit verbundenen Staaten (16,1—4, Leipzig, 1778—82). Pored istorije Madžarske je tu obrađena istorija Dalmacije, Hrvatske, Slavonije, Bugarske i t. d. Treći odeljak u ovome tomu je: Geschichte der Königreiche Servien, Raszien, Bosnien und Rama, s dodatkom: Geschichte des Freistaats Ragusa. Celo je ovo delo preštampavano, na pr. u Brnu 1788, a preštampavana je za sebe i sama srpska istorija, na pr. u Pešti 1808.
G. srpska istorija je prva srpska opširna istorija nemački napisana, i to za ono doba ne rđavo, jer je pisac upotrebio sve pristupačne izvore i celu literaturu. Netačnosti, nesporazuma, pa i pakosti, ipak ima. — Ceo treći odeljak, osim dubrovačke istorije, preveo je u starim godinama Jovan Rajić, posvetio je mitropolitu Stratimiroviđu i štampao u Beču 1793. Rajić redovno nije prevodio naučni aparat G., ali je dodavao primedbe, u kojima je dopunjavao i pobijao G., s kojim je, inače, bio u prepisci. Nepoznat autor 'N. Radojčić.'
da vođeni između dvora i zatvorenog radikalnog torvaka N, Pašića išli su uglavpom preko ljega, koji je gledao da Pašiću i ljetovim drugovima š ase bafg glavu. G . je dao ostavku jula 1900, zbog otpora ženidbi kralja Aleksandra sa Dragom Mašin. Goljen od kralja Alen ietoršja Dalmackje, Hršalte, Olašoksandra posle toga, G. je bno osuđen na ■nšje, Bugaf(že m t- d. Treći odeljan u 7 godina zatvora zbog nežih nrnvatnihOVOMe t a n u je: G e s c h ic h te d e r K o n ig re ic h e pisama, u kojima je nađeno da ima uvredeS e rv ie n , R a s z ie n , B o s n ie n u n d R a m a , c DOkralja i kraljice. Pomilovan posle godatkoi: G e s c h ic h t e d e s F r e i s t a a t s R a g u s a . dinu dana, G. je pgostao polntički šef* C el o je' o®o delo šreštampagvano, na kr. u zavere, koju su nekn .mlađi oficiri bili B r n u 1788, a šreštampšvana je za oebe p sklopšli protiv kralja Aleksandra, i u sama orlsža notoršja, na šr. u Pešti 1808. događajnma od 29/5 1903 imao je jednu od G. srpsža isdorija ješrva orlstoa opširnajvažnijih uloga. U -revolucionarnoj na šstornja nema/čni naššoana, n to za ono doba ne rđavo, jer je pisac upotrebno sve ' vladi Avakumovićevoj, obrazovanoj iosle pogibije kralja Aleksandra i kraljice pržstupanne izvore i celu literaturu. Drage, ' bio je G. ministar' Narodne PriNetačnostp, nesporazuma, pa i pakosti, vrede, ali oe u-brzo zatim povukao iz ipak ®ma. — Ceo treći odeljak, oeim dubro,iolitičkog žnavota, zbog neslagalja sa vanve istoršje, preveo je u starim podšnama Jovan Ršjnć, po1 vetio je mtgtropolžtu . svojim političšš drugovima. 8a vreme s balka1 navih ragova G . je bio doiisnik Sttratimiroviđu i štampao u Beču 1793. ru-skih listskva i 1913 išao je u Rusiju Rajić redovno nije prevodio naučni apada, u štamši i na šredavanjima, zastula, rat G ., ali je dodavao pržmedbe, u kojima nasulrot Buga1rima, icpmciKa nrava na Maje dopuljavao i pobpjao G., s kojim je, kedoniju. Za vreme Ovetskog Rata G . je'inače, bio u prešgsci. ■ N. Radojčić. opet bno doiisnik ruskih lnsto.va u srpGELIĆ (DRAŽEOVIĆ) MATIJA, i su skoj vojsci, a iosle katastrofe od 1915 •s-ovac, u drugoj p-olovini 17 veka. Rodom zasgJtpao je srpsku stvar u francuskoj je iz Omiša. Bio je paroh u 'Mlecima i štampi. Posle rata, G. žnvi žao nrivaprngodni latnnoki nesnik. Štampao je tan čovek i bavi se rudarokom induu Mlecima vitpe pesama, među ljima De strijom. S. Jovanović.
V ie n n a T u r c a r u m o b s iđ io n e l i b e r a t a (1687).
Đ. K.
GENERALNA BANKA ZA TRGOVINU I INDUSTRIJU u B e o g r a d u . O s n o v a n a
1922. K a p i t a l 5,000.000 (10.000 a k c i ja po 500 d i n .). Fondosai 1,000.082, uigozi 4,583.304, laveriopJi 16,919.103, b l a g a ji i c a 4,262.782, duž š pgci 8,3821159, m e n i c e 5,540.381, .n ep o k r etn o st 1,165.020 d i n .
je
Radi
sam o
bankarske
poslove.
D obit
946.479 d i n . D n v i d e n d a 12%. |P retsedniž Š e m a ja š i ja h .
D e m a jo
advokat,
direktor
M a-
Hi G.
GENERALSKI STOL, selo u H r v a t s k o j, ž u p a n n ja M o d r u š -R e k a , k o t a r O gu l i n ; ž elezni čka stanica na p r u zi K ar l o vac — O gul i n. I m a 185 s t a n o v n i k a , p o š t u i tel e gr a f , o p š t i n s k o p o gl a v a r s t v o , r i m o , katolinku ž up u, p u č k u š kolu, krečan u sa m o to r n i m p ogon om . J. M-n. GENČIĆ ĆORĐE (4/11 1861, V e l i k i I zv o r , t i m o č k i o k r u g). P o s l e s v r š o t e s r ed nj e š k o l e G. je s l u š a o ek o n o m n e n a u k e u B e č u i v o jn e u R u s i ji . 1889 i z a b r a n je z a n a r o d n o g p o s l a n p k a , i bio je je d a n od p r v a k a l i b v r a l n e s tr a n k e . R a d i o je n a stvagralj u t r g a v n n s k i h v e z a i z m eđ u R u s i je i O rbije. 1894—4899 -bio je u p r a v n š s g r a d a N i š a i u ž i v a o je veliko poverelj e k r alj a A lek san d r a i k r alj a M i l a n a , n a r o č i t o ovog š oslednj eg. P osle I vagvdanj sž ot a t e n t a t a (1899), s t u p i o je G. u k a b i n e t V l a d a n a Đ o r đ e v i ć a , k a o m in i s t a r U i u tr al p š i h D e l a ; p r a go v o r i , ta-
GEOGRAFSKI ZAVOD. V. Seminari (Zavodi-Instituti) na Universitetu u Beogradu.
GEOGRAFSKO DRUŠTVO osnovano je 25/3 1910 u Beogradu pod imenom Srpsko Geografsko Društvo, a 1920 nazvano je G. D.). Zadatak mu je: da neguje i unapređuje naučnu geografiju i struke, koje su joj bliske, da se brine o širenju geografskih znanja i rezultata, naročito onih koji se odnose na jugoslovenske zemlje. G. D. drži svoje sednice, na kojima se prikazuju pojedini radovi, a pored toga priređivalo je i opšte sastanke i fotografske izložbe. Od 1912 izdaje G. D. svoj organ: Glasnik Geografskog Društva. Do 1925 izdalo je 10 svezaka (pod uredništvom J. cvijića, P. Vujevića, Mih. Dragića, B. Milojevića). Pretsednik G. D. od početka je Dr. Jovan Cvijić. Nepoznat autor 'B. M.'
GEOLOŠKI ANALI BALKANSKOGA POLUOSTRVA, stručan naučnp časopis. Uređivački odbor je: J. Žujović, S. Urošević, S. Radovanović, profesori Unnversiteta, urednik V. K. Petković, profesor Universiteta. Prva knjiga izišla je 1889, pod uredništvom J. Žujevića, osma knjiga 1925. G. A. donose zapisnike Srpskog Geološkog Društva. Nepoznat autor 'U. Dž.'
GEOLOŠKI ZAVOD. V. Seminari (Zavodi-Instituti) na Universitetu u Beogradu.
