ГЕОЛОШКИ ЗАВОД
W. Guthril, Ј. Gray und anderen Gelehrten von Chr. Gottl. Heyne (1—17, Leipzig, 1765—1808) написао je Geschichte des Reiches Ungarn und der damit verbundenen Staaten (16,1—4, Leipzig, 1778—82). Поред историје Маџарске je ту обрађена историја Далмације, Хрватске, Славоније, Бугарске и т. д. Трећи одељак у овоме тому је: Geschichte der Königreiche Servien, Raszien, Bosnien und Rama, с додатком: Geschichte des Freistaats Ragusa. Цело је ово дело прештампавано, на пр. у Брну 1788, а прештампавана је за себе и сама српска историја, на пр. у Пешти 1808.
Г. српска историја је прва српска опширна историја немачки написана, и то за оно доба не рђаво, јер је писац употребио све приступачне изворе и целу литературу. Нетачности, неспоразума, па и пакости, ипак има. — Цео трећи одељак, осим дубровачке историје, превео је у старим годинама Јован Рајић, посветио је митрополиту Стратимировиђу и штампао у Бечу 1793. Рајић редовно није преводио научни апарат Г., али је додавао примедбе, у којима је допуњавао и побијао Г., с којим је, иначе, био у преписци. Непознат аутор 'Н. Радојчић.'
да вођени између двора и затвореног радикалног торвака Н, Пашића ишли су углавпом преко љега, који је гледао да Пашићу и љетовим друговима ш асе бафг главу. Г . је дао оставку јула 1900, због отпора женидби краља Александра са Драгом Машин. Гољен од краља Ален иеторшја Далмацкје, Хршалте, Олашоксандра после тога, Г. је бно осуђен на ■ншје, Бугаф(же m т- д. Трећи одељан у 7 година затвора због нежих нрнватнихОВОМе т а н у је: G e s c h ic h te d e r K o n ig re ic h e писама, у којима је нађено да има увредеS e rv ie n , R a s z ie n , B o s n ie n u n d R a m a , c ДОкраља и краљице. Помилован после годаткои: G e s c h ic h t e d e s F r e i s t a a t s R a g u s a . дину дана, Г. је пгостао полнтички шеф* Ц ел о je' o®o дело шрештампагвано, на кр. у завере, коју су некн .млађи официри били Б р н у 1788, а шрештампшвана је за оебе п склопшли против краља Александра, и у сама орлсжа ноторшја, на шр. у Пешти 1808. догађајнма од 29/5 1903 имао је једну од Г. српсжа исдорија јешрва орлстоа опширнајважнијих улога. У -револуционарној на шсторнја нема/чни нашшоана, н то за оно доба не рђаво, јер је писац употребно све ' влади Авакумовићевој, образованој иосле погибије краља Александра и краљице пржступанне изворе и целу литературу. Драге, ' био је Г. министар' Народне ПриНетачностп, неспоразума, па и пакости, вреде, али ое у-брзо затим повукао из ипак ®ма. — Цео трећи одељак, оеим дубро,иолитичког жнавота, због неслагаља са ванве исторшје, превео је у старим подшнама Јован Ршјнћ, по1 ветио је мтгтрополжту . својим политичшш друговима. 8а време с балка1 навих рагова Г . је био доиисник Сттратимировиђу и штампао у Бечу 1793. ру-ских листсква и 1913 ишао је у Русију Рајић редовно није преводио научни апада, у штамши и на шредавањима, застула, рат Г ., али је додавао пржмедбе, у којима насулрот Буга1рима, icpmciKa нрава на Маје допуљавао и побпјао Г., с којим је, кедонију. За време Оветског Рата Г . је'иначе, био у прешгсци. ■ Н. Радојчић. опет бно доиисник руских лнсто.ва у српГЕЛИЋ (ДРАЖЕОВИЋ) МАТИЈА, и су ској војсци, а иосле катастрофе од 1915 •с-овац, у другој п-оловини 17 века. Родом засгЈтпао је српску ствар у француској је из Омиша. Био је парох у 'Млецима и штампи. После рата, Г. жнви жао нривапрнгодни латнноки несник. Штампао је тан човек и бави се рудароком индуу Млецима витпе песама, међу љима De стријом. С. Јовановић.
V ie n n a T u r c a r u m o b s iđ io n e l i b e r a t a (1687).
Ђ. K.
ГЕНЕРАЛНА БАНКА ЗА ТРГОВИНУ И ИНДУСТРИЈУ у Б е о г р а д у . О с н о в а н а
1922. К а п и т а л 5,000.000 (10.000 а к ц и ја по 500 д и н .). Фондосаи 1,000.082, уигози 4,583.304, лавериопЈи 16,919.103, б л а г а ји и ц а 4,262.782, дуж ш пгци 8,3821159, м е н и ц е 5,540.381, .н еп о к р етн о ст 1,165.020 д и н .
је
Ради
сам о
банкарске
послове.
Д обит
946.479 д и н . Д н в и д е н д а 12%. |П ретседниж Ш е м а ја ш и ја х .
Д е м а јо
адвокат,
директор
М а-
Hi G.
ГЕНЕРАЛСКИ СТОЛ, село у Х р в а т с к о ј, ж у п а н н ја М о д р у ш -Р е к а , к о т а р О гу л и н ; ж елезни чка станица на п р у зи К ар л о вац — О гул и н. И м а 185 с т а н о в н и к а , п о ш т у и тел е гр а ф , о п ш т и н с к о п о гл а в а р с т в о , р и м о , католинку ж уп у, п у ч к у ш колу, кречан у са м о то р н и м п огон ом . Ј. М-н. ГЕНЧИЋ ЋОРЂЕ (4/11 1861, В е л и к и И зв о р , т и м о ч к и о к р у г). П о с л е с в р ш о т е с р ед њ е ш к о л е Г. је с л у ш а о ек о н о м н е н а у к е у Б е ч у и в о јн е у Р у с и ји . 1889 и з а б р а н је з а н а р о д н о г п о с л а н п к а , и био је је д а н од п р в а к а л и б в р а л н е с тр а н к е . Р а д и о је н а стваграљ у т р г а в н н с к и х в е з а и з м еђ у Р у с и је и О рбије. 1894—4899 -био је у п р а в н ш с г р а д а Н и ш а и у ж и в а о је велико поверељ е к р аљ а А лек сан д р а и к р аљ а М и л а н а , н а р о ч и т о овог ш оследњ ег. П осле И вагвдањ сж от а т е н т а т а (1899), с т у п и о је Г. у к а б и н е т В л а д а н а Ђ о р ђ е в и ћ а , к а о м ин и с т а р У и у тр ал п ш и х Д е л а ; п р а го в о р и , та-
ГЕОГРАФСКИ ЗАВОД. В. Семинари (Заводи-Институти) на Университету у Београду.
ГЕОГРАФСКО ДРУШТВО основано је 25/3 1910 у Београду под именом Српско Географско Друштво, а 1920 названо је Г. Д.). Задатак му је: да негује и унапређује научну географију и струке, које су јој блиске, да се брине о ширењу географских знања и резултата, нарочито оних који се односе на југословенске земље. Г. Д. држи своје седнице, на којима се приказују поједини радови, а поред тога приређивало је и опште састанке и фотографске изложбе. Од 1912 издаје Г. Д. свој орган: Гласник Географског Друштва. До 1925 издало је 10 свезака (под уредништвом Ј. цвијића, П. Вујевића, Мих. Драгића, Б. Милојевића). Претседник Г. Д. од почетка је Др. Јован Цвијић. Непознат аутор 'Б. М.'
ГЕОЛОШКИ АНАЛИ БАЛКАНСКОГА ПОЛУОСТРВА, стручан научнп часопис. Уређивачки одбор је: Ј. Жујовић, С. Урошевић, С. Радовановић, професори Уннверситета, уредник В. К. Петковић, професор Университета. Прва књига изишла је 1889, под уредништвом Ј. Жујевића, осма књига 1925. Г. А. доносе записнике Српског Геолошког Друштва. Непознат аутор 'У. Џ.'
ГЕОЛОШКИ ЗАВОД. В. Семинари (Заводи-Институти) на Университету у Београду.
