Kad umire majčin Radojica,
osta njemu ljuba udovica
i uz ljubu troje siročadi.
Nit se smiju nit ručice daju,
l’jepo Rade ljubu svjetovao, 5
na samrti kad je umirao:
»Ne udaj se, moja vjerna ljubo!
Ne udaj se za tri godinice,
dok prirastu naše sirotice!«
Nije ona poslušala Rade, 10
udade se za godinu dana.
L’jepo ju je svekar svjetovao,
na polasku kad je polazila:
»Ne idi mi, moja snaho draga!
ne idi mi iz bijelih dvora, 15
dok ne zaspe naše sirotice!«
Kad zaspale male sirotice,
odvedoše Radojevu ljubu.
Svi svatovi gorom pjevajući,
ona mlada gorom tugujući: 20
»Mili bogo i nediljo mlada!
Što će moje trije sirotice?
Nit im ima tko vode don’jeti,
nit im ima hljeba ukuvati,
nit ih ima u ložnicu slati.« 25
Al govore kićeni svatovi:
»Ne budali, Radojeva ljubo!
Jer u čeda mlada teta ima;
ona će im vode donijeti;
jer u čeda stara baka ima, 30
ona će ih u ložnicu slati;
u čeda je milostivna strina,
ona će im hljeba ukuvati.«
Kad u jutru b’jeli dan osvanu,
izlazile trije sirotice, 35
izlazile pred žarano sunce:
»Žarko sunce, jes’ vidilo majku?
Sinoć nam je omrknula majka,
a jutros nam ni je osvanula.«
Žarko sunce njima odgovara: 40
»Boraj vama, trije sirotice!
Kad sam sinoć na zapadu bilo,
vašu majku svati odvedoše;
svi svatovi gorom pjevajući,
ona mlada gorom tugujući, 45
a za vama trima sirotama!«
