Кад умире мајчин Радојица,
оста њему љуба удовица
и уз љубу троје сирочади.
Нит се смију нит ручице дају,
л’јепо Раде љубу свјетовао, 5
на самрти кад је умирао:
»Не удај се, моја вјерна љубо!
Не удај се за три годинице,
док прирасту наше сиротице!«
Није она послушала Раде, 10
удаде се за годину дана.
Л’јепо ју је свекар свјетовао,
на поласку кад је полазила:
»Не иди ми, моја снахо драга!
не иди ми из бијелих двора, 15
док не заспе наше сиротице!«
Кад заспале мале сиротице,
одведоше Радојеву љубу.
Сви сватови гором пјевајући,
она млада гором тугујући: 20
»Мили бого и недиљо млада!
Што ће моје трије сиротице?
Нит им има тко воде дон’јети,
нит им има хљеба укувати,
нит их има у ложницу слати.« 25
Ал говоре кићени сватови:
»Не будали, Радојева љубо!
Јер у чеда млада тета има;
она ће им воде донијети;
јер у чеда стара бака има, 30
она ће их у ложницу слати;
у чеда је милостивна стрина,
она ће им хљеба укувати.«
Кад у јутру б’јели дан освану,
излазиле трије сиротице, 35
излазиле пред жарано сунце:
»Жарко сунце, јес’ видило мајку?
Синоћ нам је омркнула мајка,
а јутрос нам ни је осванула.«
Жарко сунце њима одговара: 40
»Борај вама, трије сиротице!
Кад сам синоћ на западу било,
вашу мајку свати одведоше;
сви сватови гором пјевајући,
она млада гором тугујући, 45
а за вама трима сиротама!«
