Oh tužne sej pjesni s uzdahom složene Писац: Џоре Држић
Iz zbornika Nikše Ranjine
* * *
Oh, tužne sej pjesni s uzdahom složene,
u suzah s boljezni cić muke ljuvene,
slišat ki ih budu, da mene požale,
a sebe da bljudu ljubavi ku hvale.
Ljubav, ka nebesa i vas sî svit vlada, 5
prî ner me jur sveza i žestok trud zada,
mu mlados nahođah da mi ju svi slave,
ku rajski provođah čisto bez zabave;
jer imah mir meni vrh svega ugodan
i život blaženi ter pokoj slobodan; 10
ni mnjah da ka lipos može me čim smutit,
ljuvenu da kripos ja budem ućutit.
Ohol tijem zaviđah sam svomu pokoju,
najliše kad viđah ki služe gospoju,
ranjeni do duše samohoć gdi slide 15
u željah s ke tuže i vehnu i blide.
Recijeh: nî razbora ni uma, ni vida,
ni haju zazora od ljudi ni stida;
zač nigdar razumnu taj ljubav ne udi
jak tomuj bezumnu nje gnivom ki bludi. 20
Eto sad od zvizda mir mi taj razluči,
protiv mi još izda život moj da muči;
ar svaku oholas dostojno bi snizit,
a ljubav i nje vlas svršeno uzvisit.
Iz dablinskog rukopisa
* * *
Oh tužne sej pjesni s uzdahom složene
U suzah s boljezni cić muke ljuvene,
Slišati kih budu da mene požale,
A sebe da bljudu ljubavi ku hvale.
Ljubav ka nebesa i vas svit vlada, 5
Pri ner me jur sveza i žestok trud zada,
Mu mlados nahođah da mi ju svi slave,
Ku rajski provođah čisto bez zabave,
Jer imah mir meni vrh svega ugodan
I život blaženi ter pokoj slobodan. 10
Ni mnjah da ka lipos može me čim smutit,
Ljuvenu da kripos ja budem oćutit.
Ohol tijem zaviđah sam svomu pokoju
Najliše kad viđah ki služe gospoju,
Ranjeni do duše samohoć gdi slide 15
U željah s ke tuže i vehnu i blide.
Recih: ni razbora ni uma ni vida,
Ni haju zazora od ljudi ni stida,
Zač nigdar razumnu taj ljubav ne udi,
Jak tomu bezumnu nje gnivom ki bludi. 20
Eto, sad od zvizda mir mi taj razluči,
Protiv mi još izda život moj da muči,
Ar svaku oholas dostojno bi snizit
A ljubav i nje vlas svršeno uzvisit.
U broj se tijem vidim općene bolosti 25
Ter velmi ja stidim sam svojom mladosti.
Извор
Stari pisci hrvatski, knjiga 33, Džore Držić: Pjesni ljuvene, strana 13, Jugosalavenska akademija znanosti i umjetnosti, Zagreb 1965.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Џоре Држић, умро 1501, пре 523 године.
