Odiljam se, moja vilo, Bog da nam bude u družbu;
plač i suze i moju tužbu da bi znala, moja vilo!
Odiljam se a ne vijem komu ostavljam ličce bilo.
Pokle ti je služba mila koju ti sam ja činio,
a sad te sam ucvilio, ostaj zbogom, moja vilo! 5
odiljam se...
Putovaje, uzdihaje iz srdačcem svaki danak,
a na oči moje sanak da t’ ne priđe moja vilo;
odiljam se...
Sila mi je putovati; oh, gorka je moja srjeća, 10
od svijeh tuga ma najveća, da bi znala, moja vilo!
odiljam se...
Ne uzdam se u dni kratke da te viđu, srce moje,
koje ostavljam da je tvoje; ostaj zbogom, moja vilo!
odiljam se... 15
Ako drumak pomanjkaje ter te život moj ne vidi,
srce moje ne slobodi; ostaj zbogom, moja vilo!
odiljam se...
Neka srce ne zabludi da ne bude drugoj služit,
a s tobom se ne razdružit; ostaj zbogom, moja vilo! 20
odiljam se...
Ja ti dadoh vjeru moju do života da te služim,
a po smrti da te združim; ostaj zbogom, moja vilo!
odiljam se...
Govori se: pravi sluga i tko bude vjeran biti 25
uvijek neće izgubiti, tko se bude potruditi.
Odiljam se, moja vilo. Oh, kako ja, moja vilo,
odiljam se a ne vijem komu ostavljam ličce bilo.
