Одиљам се, моја вило, Бог да нам буде у дружбу;
плач и сузе и моју тужбу да би знала, моја вило!
Одиљам се а не вијем кому остављам личце било.
Покле ти је служба мила коју ти сам ја чинио,
а сад те сам уцвилио, остај збогом, моја вило! 5
одиљам се...
Путоваје, уздихаје из срдачцем сваки данак,
а на очи моје санак да т’ не приђе моја вило;
одиљам се...
Сила ми је путовати; ох, горка је моја срјећа, 10
од свијех туга ма највећа, да би знала, моја вило!
одиљам се...
Не уздам се у дни кратке да те виђу, срце моје,
које остављам да је твоје; остај збогом, моја вило!
одиљам се... 15
Ако друмак помањкаје тер те живот мој не види,
срце моје не слободи; остај збогом, моја вило!
одиљам се...
Нека срце не заблуди да не буде другој служит,
а с тобом се не раздружит; остај збогом, моја вило! 20
одиљам се...
Ја ти дадох вјеру моју до живота да те служим,
а по смрти да те здружим; остај збогом, моја вило!
одиљам се...
Говори се: прави слуга и тко буде вјеран бити 25
увијек неће изгубити, тко се буде потрудити.
Одиљам се, моја вило. Ох, како ја, моја вило,
одиљам се а не вијем кому остављам личце било.
