Obasjaj, cviete moj, obasjaj me oči,
sini mi lice toj od sunca s istoči,
Ne bran' mi ljuveni tvoj pogled, ne brani,
pogledu tvomu ni' slika zrak sunčani.
Ne skriva' ružicu', sgar Ljubav ku goji,5
u dragom tvom licu sva rados ma stoji,
Neka ljер tvoj obraz želeći ja pozrit',
ne bude, joh, poraz smrtni me umorit'.
Bez tebe sunašca zrak meni ne sviti,
bez tvoga, joh, lišca nije meni živiti.10
A ljubav, ka gori, i u tvom licu sja,
da niesam živ, tvori, bez tvoga lica ja.
Rad toga ne moj krit', kim (?) sam živ, lice toj,
inako hoće umrit' priverni sluga tvoj.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Михо Бунић Бабулинов, умро 1590, пре 434 године.
