Обасјај, цвиете мој, обасјај ме очи,
сини ми лице тој од сунца с источи,
Не бран' ми љувени твој поглед, не брани,
погледу твому ни' слика зрак сунчани.
Не скрива' ружицу', сгар Љубав ку гоји,5
у драгом твом лицу сва радос ма стоји,
Нека љер твој образ желећи ја позрит',
не буде, јох, пораз смртни ме уморит'.
Без тебе сунашца зрак мени не свити,
без твога, јох, лишца није мени живити.10
А љубав, ка гори, и у твом лицу сја,
да ниесам жив, твори, без твога лица ја.
Рад тога не мој крит', ким (?) сам жив, лице тој,
инако хоће умрит' приверни слуга твој.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Михо Бунић Бабулинов, умро 1590, пре 434 године.
