O sinu Davidov, ljubavi gorušta,
ki za nas od Židov ubit se dopušta,
molim te moleći za želju ku t' nošu,
ku željom želeći u željah ja prošu.
Užeži od tvoje živ oganj ljubavi,
u srce ter moje da gori postavi;
neka se ja spražu, neka grem vas u plam
za tobom, jer dražu tebe stvar ne imam.
Neka se ja satrem, neka se satrem vas,
za tebe da umrem, kako mreš ti za nas;
neka me na križu razapnu s tobom sad,
neka me izrižu svi noži, - ja sam rad!
Istom me ne ostav', istom se ne dijeli
od mene tva ljubav, dokli sam u tijeli;
dokli se duh u skut Abramov moj zgleda,
gdi ova teška put po sebi doć ne da.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
