О сину Давидов, љубави горушта

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
О сину Давидов, љубави горушта
Писац: Шишко Менчетић
510. пјесма првог дијела Рањинина зборника.


О сину Давидов, љубави горушта




О сину Давидов, љубави горушта,
   ки за нас од Жидов убит се допушта,
   молим те молећи за жељу ку т' ношу,
   ку жељом желећи у жељах ја прошу.
Ужежи од твоје жив огањ љубави,
   у срце тер моје да гори постави;
   нека се ја спражу, нека грем вас у плам
   за тобом, јер дражу тебе ствар не имам.
Нека се ја сатрем, нека се сатрем вас,
   за тебе да умрем, како мреш ти за нас;
   нека ме на крижу разапну с тобом сад,
   нека ме изрижу сви ножи, - ја сам рад!
Истом ме не остав', истом се не дијели
   од мене тва љубав, докли сам у тијели;
   докли се дух у скут Абрамов мој згледа,
   гди ова тешка пут по себи доћ не да.




Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 494 године.