Velika je na sem sviti
tvoja ljubav taj srčana,
kom ti želiš pritvoriti
u slavica kobna vrana;
ki slikuje k mrkloj noći, 5
ki naviešta svojom pjesni,
gdi god bude prić' i doći
žalos tuga, plač s boljezni;
kako no ću i ja tebi,
prijatelju, sada rieti 10
tugu, ka me grabi k sebi,
i koja mi ne' da pjeti;
neka ti se očituje
zled, koj nemož' dat' mi pomoć,
kom srdašce mo'e boluje 15
nepokojno i dan i noć.
Nije uzrok drobnieh ptića,
ni podložna nemoć lieku
da me n tomu može srića
ali čovjek pomoć' vieku, 20
neg' odkli se moja vila,
ka mi čini pjet' njekada,
tamniem ruhom obakrila,
odtle cvilim i ja sada.
Puno mi je srce zledi. 25
pamet misli, suza oči,
spomena me pjesni uvriedi,
a sve skupno smrt uzroči.
Razlučan sam snu slatkomu,
jestojska mi svaka udi, 30
a vrh svega u zlu tomu
satira me nemir hudi.
Bježim družbe tja daleče,
samos mi je omilila,
neg' što želim, smrt najpreče 35
jeda bi me sadružila.
Sa mnom bitje nije moje,
otiš'o sam ja njekuda;
jaoh! bitje moje gdi je?
Jaoh! nesrećo moja huda! 40
Ne sja meni sunce onoj,
ke mi sjaše, kad bjeh sa mnom,
svrnu mi se u nepokoj
sve dan bieli noći tamnom.
Ah! nesrećo, ka se rodi 45
za'edno sa mnom u jedno vrieme,
što se ovo meni zgodi?
Smrti, satri moje ime,
ter bi i moj stan tamnilo,
kako i moje rajske vile, 50
odasvuda obavilo
radi smrti moje mile.
Prijatelju moj ljuveni,
već nije živjet' moj mladosti,
ne spominjaj kroz toj meni 55
ni veselje, ni radosti,
neg' ako mož' gdi s kom boli,
skupi tuge, plač suzami,
da bratinski toj napoli
razdielimo meju nami. 60
U toj ti ču pogoditi
vele veće, neg' ti želiš,
bog te ukloni, i svegj biti
spravan, ako s čiem uzcvieliš.
A što život meni obitaš 65
s blagom, ke ti 'e sreća dala,
da si spravan meni da daš,
velika vam na to hvala.
Nu to sdrži hraneć sebi
za potrebu duzieh l'jeta, 70
er vidimo, da pod nebi
nijedna stvar ni' vjekovita.
A meni je, znaj, očito.
da će prije živac kami
satrt' vrieme stanovito 75
nego ljubav meju nami.
Niti sumnjim ja nа sviti
viek našega razdruženja,
nu i po smrti da će biti
duše nam jednoga htjenja. 80
A što veli tva dobrota,
da se meni dužan čuješ,
to me, ne mneć, vrh života
većiem dugom zadužuješ.
Na veliko stvar prem malu 85
tvoja vriednos meni obrati,
vjekovitu er pohvalu
u svemu mi hoćeš dati.
Znam očito sviem da žudiš,
da bi uzraslo moje ime, 90
ali tezim mene trudiš
prteći me u toj brjeme.
Er uzdižuć na visoko
trgovinu male ciene,
većkrat pade na nizoko 95
i me'u scienom tom pogine.
Gvozdušinu pak rgjavu
nije za zlato moć' prodati,
trgovina svaka pravu
ima scienu svoju imati. 100
A i prič'je od istine
koju mnozi na svit vele,
tko se ukine iz visine
ubije se veomi vele.
Tako druzi prave opeta, 105
srednjim putem ki it' rade,
manja ga će padši šteta
nać', s visine neg' da pade.
Tim ne diži mene s stola,
čim zdrav gredem po ravnini, 110
pokli nije meni dala
sreća letjet' po visini.
A tko krila taka neima
uzit', gdje siv soko sjede,
pusti, neka s kokošima 115
po ravnini za'edno grede.
U toliko tva dobrota
uzdrži me u ljubavi,
a ja ću se za života
vjeran sluga tvoj zvat' pravi.120
