Nit ja driemam, nit ja spavam
nit ja san imadem,
Već ja sjedim pokraj puta
i suze ronim.
Kogođ dođe, kogođ prođe, 5
a ja upitam:
Oj putniče i radniče,
vidi l’ mi dragče?
A on meni odgovara
tužno žalosno: 10
„Da sam ti ga i vidio,
neb' ga poznao."
Ja mu šaljem jedno pismo:
„dođi dilbere!"
A on meni odgovara 15
tužno žalosno:
„Evo mene moja draga,
za dvi godine."
Prođe jedna, prođe druga,
nebi dragoga; 20
A ja ode u đulbašću
istom od jada.
U đulbašći ruža cvate,
ja je ne trgam.
Zamnom ide stara majka, 25
da me utješi:
„Šut’ ne plači ćeri moja,
nisi luđana,
Imaš konu u mahali,
zagledaj se š njim." 30
„Ako bi se zagledala
srce ne more."
A ja, sjede u šiltetu
pa suze ronim.
Hrvatske narodne pjesme i pripoviedke iz Bosne, sakupio i na sviet izdao Kamilo Blagajić, U Zagrebu. U komisionalnoj nakladi akademijske knjižare Lav. Hartmana (Kugli i Deutsch). Tisak dioničke tiskare. 1886., str. 16-17.