Нит ја дриемам, нит ја спавам
нит ја сан имадем,
Већ ја сједим покрај пута
и сузе роним.
Когођ дође, когођ прође, 5
а ја упитам:
Ој путниче и радниче,
види л’ ми драгче?
А он мени одговара
тужно жалосно: 10
„Да сам ти га и видио,
неб' га познао."
Ја му шаљем једно писмо:
„дођи дилбере!"
А он мени одговара 15
тужно жалосно:
„Ево мене моја драга,
за дви године."
Прође једна, прође друга,
неби драгога; 20
А ја оде у ђулбашћу
истом од јада.
У ђулбашћи ружа цвате,
ја је не тргам.
Замном иде стара мајка, 25
да ме утјеши:
„Шут’ не плачи ћери моја,
ниси луђана,
Имаш кону у махали,
загледај се ш њим." 30
„Ако би се загледала
срце не море."
А ја, сједе у шилтету
па сузе роним.
Хрватске народне пјесме и приповиедке из Босне, сакупио и на свиет издао Камило Благајић, У Загребу. У комисионалној наклади академијске књижаре Лав. Хартмана (Кугли и Деутсцх). Тисак дионичке тискаре. 1886., стр. 16-17.
